Јебеш мушко ако крампом није тукло у голу стену брале...

Крамп, будак или што га неки зову пијук ти је од вајкада боготац међу алатљикама. Јак, стабилан и љут. Тврдоглав ко Србенда, тежак ко пијани Рус. Aл кад затреба он једини може да пробије тамо где други не могу. Није ну чудо што је будак у народу често и синоним за тиквана са "затупастим" погледом и незграпним ходом.  Док се тетура и дрпа околојајни простор подњим се тресу тектонске плоче.

Aл' није бајо одувек тако било. Будак ти је био светиња у доба Тите и радних акција:

"Јој каце сетим само они мршавци и студентарија иде сашовима и лопатама иза док напред идемо МИ тешка артиљерија брале, само јаки момци који могу да крампају и ломе љуту стену. Што ми окрампамо и избудакамо ова пешадија иза скупља и чисти. Питај ти старије бригадире бајо, они добро знају шта значи добар будак на првој линији и ко ти га дужи.

Другарице, ај у јаруге ноћас...

Него шта! Ал зато курцабато - није мого сваки крамп да дужи. А цуре су то добро знале, па гледају само ове што будакају. А ти бајо преплано, Сунце упекло, знојава ти се кожа пресијава а оне само дахћу и облећу около "Јој друже ош' воде да ти донесем...", "Јој друже започниде песму..", "Јој ајмо у јаруге ноћас.." а ти једним оком нишаниш где бије онај крамп а другим шацујеш која ваља. Ееее, то је био живот.

А гле сад ове господе боктејебо? То се све плаши зноја, плаши се рада бре! У мене мали три ашова убо пре неки дан - искочише му жуљеви! Јауче ставља фластер одма а мати иде за њим и она јауче "Јој, не терај дете лудаче, јој искривиће кичму ко ти.."

ШУПИЧКУМАТЕРИНУ БРЕ! Ја кацам туко у голу стену и кацам дизо ову државу каки курац жуљеви, нити ме ко пито оћу ил нећу него бригадир само подвикне "Србо! Туци овим правцем, пут мора проћи до понедељка ујутру како знамо и умемо!"

И тако то. Крамп је и дан данас боготац у кући. Стара изрека каже тешко домаћинској кући ако крампа у подруму нема. Оно стварно јесте. Практичан је за све јебеш му матер. Вепра ил јуне да обориш маљем можеш,  ал је траљаво и крме се мучи. Прави мајстори туку крампом тачно међ' очи и ту пада ко покошено. Друго. Ако ти је комшија неки наџак и подла рђа па ти уђе у твоје ил преоре међу и ош дубијеш џукелу на месту, сочим ћеш ако крампом нећеш?! Јебо црну хронику ако изађеш у њој без крампа:

"Србољубе, остави се карти ено човече мачке омацила се под степеницама. 

Опет. Јел она жута?!

Није жута, она пругаста мала зелена. Енои осморо мјаучу и дрече. То сад кад крене да трчи ококуће нећемо живи остати. Одма да ти кажем ја то немам чиме ранити шчуо! Ако оћеш ти рани.

Добро је море Драг'це, чекај додерем комшу часком па ћу однети то ноћас да бацим у Миломирову јаругу доле. 

Јој, неш опет тамо? Пази да деца не виде, има да јаучу, знаш шта је било прошли пут...

Не бригај ти жено! Него иди понеси ми будак да пукнем ту мачкетину по главуџи одма после. Пун ми је курац више комшо ти мачки, јел чујеш ти ово? Ајде бре....нити лови само ми лети око ногу, намножило се ко гој вашке боктејебо..."

Шини бре то у Миломирову јаругу...

Teкст посло Средоје К.
/ми мало дорадили и скарабуџили/

Шупичкуматерину, одо дузорем...

Женско ти је зајебана живуљка мој брале. Не мож' без ње а ни са њом. Зна то чудо сто ђавола. Иљаде очију вири и гледа. Те дећеш, те шта ћеш, куда, са ким, што данас, што јуче...Шупичкуматерину боктејебо луди! Мора човек некад да оштро пресече тај низ. Па нисмо у квизу јебо јој ти мајку...

- Одо ја Драгице..

- Деш сад!?

- Одо дузорем оно што је остало у Цветуљи.

- Опет у Цветуљи?! Јел опет неш доћ до ноћас? Па колка је та њива кад је ореш недељ' дана?

- Ајде не будали ту сврата. Ту ти је њиву твој отац оставио, какае крива ко курац не мож дуђе ни тенак у њу а камоли трактор доре. Трипут ми се Раковица превртала.

- А шта је теби твој отац оставио? Оно блато у Дубрави? Да није мога оца не би смо..

- О јебем ти сунце богово у пичку, опет она. Слушајде вамо женска главо! ОДО КОД МОМЧИЛА НА КОЛЕНИЦЕ, ШПРИЦЕР И ТАБЛИЋ, ЕТО! МОЖЕЛ ТАКО?!

Ако крене се преврће, скачи и бежи нек иде у поток...

Три према један мешунг

Стара легенда вако каже: "Онај који није прошо курс са мајстором за три према један мешунг тај не зна шта је бој војевати нити се мушким може звати".

- Тури још једну лопату

- Чега ћале?

- Мог курца! Шљунка коњу, чега другог! Три према јеан значи три лопате шљунка па једна цемента. 

- Чек, јер није ово онда четврта шљунка? Зар не треба сад цемент?

- О јебем ти сунце крваво па ни до три нумеш дизбројиш а да не усереш. Није ни чудо штосте изјурили ишколе. 

Видe ову комшо што утегла гузу, а?

- Видe ову комшо што иде...ал утегла гузу, а?

- Она тамо? Ма лудача нека терај то...

- Шта лудача?

- Ма чим носи оне жуте најлон чарапе и те чудне аљине. Као тера неку моду а у глави секташ..

- Секташ?!! Е мићо мој, глуп си ко мој курац...

- А јок није, одавде видим тај луд поглед. Зна се бре комшија како женско изгледа а не ово...

- Жуте жуте, мићо мој. САМО ЖАРКЕ БОЈЕ!!

- Шта??!

- Виде вако, чарапа у жаркој боји је да ти дадне сигнал да јој треба пастув. Она доће да буде у сивој маси носила би боју коже ко моја Драгица јебо је бог глупи, ал' неће! Оће да штрчи и да јој спазиш ногицу семе јој курвино. Е то су праве јебуље које не силазе до јутра. То да те твој комша научи. ШЧУО!

Кемрејси и говна што нам прскају снеба...

-Лептејебо жено, виш ти шта ми искочило ово око врата? Сврби.. сврби, уби! Тачно је то од они гована што су јуче прскали снеба? Куд изалазих вани јебо ме пас да ме јебо.

-Дај-да-вим! Ауу црњо, па кад си мењо ту кошуљу?! Виде му крагне! Црна ко да си кроз чунак главу гуро. Скинто-брже-доперем, можда Биљана једино извуче ту маст..

-Опет она о прању. Аман главо шупља јел ти мислиш да ти научњаци што праве ове отрове нису смислили како да зајебу твоју Биљану?! Па он тачно зна да мож да тури шта он оће јебо те отац глупи.

-Јесте Србо, можда је тако, али иди ти часком истуширај се, љубим те..

-Знао сам! Е јебо ме пас кад сам ти и причо. И где су ми чисте гаће?! Јеси гледала јел има топле воде у бојлеру?

Зоки пичко устај да пуштимо кемрејс у ваздух...

Иван Ковач: Србенда у нама

Иван Ковач у тексту "Србенда у нама" (Кикиндске новине, бр. 843, страна 5) сумира новонасталу ситуацију након Србендине појаве у медијима. Самоспрдачки капацитети који чуче у нама, како то Иван каже, нуде неко светло на излазу из тунела. Можда а можда и не, додајемо ми, можда су то само фарови новог воза која наилази озгор брале. Како год, фала Иване на опширној критици!